KWS

Postrna setva - dve žetve godišnje

Pošto je kod nas najzastupleniji plodored pšenica-kukuruz, i ukoliko se proizvođači ne odluče za sejanje uljane repice posle žetve pešnice, zemljište ostaje slobodno (nepokriveno) do 250 dana. Ovakvo zemljište koje nije zasejano nekom kulturom i koje je duže neobrađeno brže gubi vlagu sa jedne strane, dok sa druge strane ovakvo zemljište se brže zakorovi. Zbog ovih činjenica, racionalno razmišljanje vodi ka tome da se kao određeno rešenje ove situacije vidi setva još jednog useva kraće vegetacije. Žetva strnih žita počinje obično krajem juna i završava sredinom jula, pa preostaje oko 100 dana u vegetacionoj sezoni do pojave ranih jesenjih mrazeva.

Međutim, ograničavajući faktor postrne setve u našim uslovima su padavine koje su obično oskudne u letnjim mesecima. Zbog toga, ovakva proizvodnja nosi sa sobom odgovarajuće probleme, posebno u periodu klijanja i niacanja biljaka. To znači da je ovakva vrsta proizvodnje najsigurnija kada postoji mogućnost navodnjavanja postrnog useva od kojih su najinteresantniji kukuruz, soja, suncokret i sirak.

Kompanija KWS raspolaže sa hibridima kukuruza i sirka kratke vegetacije, čijom setvom ostaje dovoljno vremena za proizvodnju stočne hrane za svežu upotrebu ili pripremanje silaže ali i hibrida koji se mogu proizvoditi za zrno. Zbog kraćeg perioda vegetacije, vlažnost zrna je nešto povećana u odnosu na hibride iz prolećne setve, ali treba znati da dodatni prihodi iz ove proizvodnje nisu nimalo zanemarljivi.

Predusev

Najbolji predusev za postrnu setvu su ozimi grašak i grahorica, ali je u našem slučaju to najčešće pšenca kao najzastupljenija ozima kultura.

Priprema zemljišta

Posle žetve prethodnog useva potrebna je brza i kvalitetna priprema zemljišta u vidu plitkog oranja na dubinu od 15 do 20 cm i prohod setvospremačem. Setvu obaviti odmah posle toga. Preporučuje se i valjanje zemljišta posle setve jer se na taj način smanjuju gubici vlage iz zemljišta i omogućava bolji dodir semena sa zemljištem.

Đubrenje

Od đubriva je potrebno zaorati kompleksna NPK đubriva a jedan deo azota je moguće primeniti u predsetvenoj pripremi zemljišta (30 – 50 kgN/ha). Treba imati na umu da je količina đubriva koju je potrebno primeniti za postrnu proizvodnju manja od količine đubriva za prolećnu setvu. Mada je to sve ređe, ukoliko su proizvođači u mogućnosti mogu da primene razređeni tečni satjnjak (razmera 1:1) pre obrade zemljišta, jer se na taj način unose hranljivi elementi u zemljište i povećava vlaga u zemljištu.

Setva ( za zrno i silažu)

Setvu postrnog useva je potrebno obaviti što je moguće pre, odnosno odmah posle žetve prethodnog useva, kako bi se sačuvala postojeća vlaga u zemljištu i omogućio biljkama veći broj dana za razvoj. Kada je u pitanju proizvodnja za zrno, za setvu je potrebno koristiti hibride vrlo rane i rane hibride kukuruza FAO 100-300, a kada je u pitanju proizvodnja silaže mogu se sejati i srednje rani hibridi (FAO 300-400). U priloženoj tabeli se mogu videti podaci o sumi toplotnih jedinica i dužina vegetacije za pojedine grupe zrenja hibrida kukuruza. Na osvnu tih podataka možete odabrati hibride za namenu i za vaše proizvodno područje.

Gustina setve ne treba biti veća od preporučenih gustina setve za prolećnu setvu.

Postrnom setvom hibrida za silažu je važno ostvariti povoljan odnos suve materije i vode, odnosno da sadržaj suve materije iznosi oko 30%. Ukoliko kukuruz nije postigao tu fazu sazrevanja (izborom kasnog hibrida, kasnije vreme setve), silažu dobijena od takvog kukuruza je potrebno mešati sa biljnim materijalima sa visokim sadržajem suve materije: kukuruzovina, pleva, usitnjeno seno ili slama, suva repina rezanca. Ovakvo mešanje je potrebno uraditi u odnosu: 75% silaže postrnog kukuruza i 25% suve materije ostalih biljnih materijala pogodnih za mešanje.

P reporuka za postrnu setvu KWS hibrida kukuruza i sirka

Hibridi kukuruza za zrno

KWS 2370 (FAO 270) – dužina vegetacije do sazrevanja 106 dana

KRABAS (FAO 300) - dužina vegetacije do sazrevanja 109 dana

KARMAS (FAO 350) - dužina vegetacije do sazrevanja 112 dana

Hibridi kukuruza za silažu

BALASCO (FAO 440) - dužina vegetacije do sazrevanja 117 dana

KALIMNOS (FAO 470) - dužina vegetacije do sazrevanja 119 dana

KITTY (FAO 490) - dužina vegetacije do sazrevanja 120 dana

Hibridi sirka za silažu

KWS SOLE (rani hibrid) - dužina vegetacije do sazrevanja oko 110 dana


KWS